Arhive kategorija: Blog

Blog na sajtu vrnjacka-banja.net

Veterinarska ambulanta Novi Beograd

vet.ambulanta

Veterinarska ambulanta Novi Beograd umnogome će olakšati Vašu brigu o ljubimcima. Stručni i profesionalni veterinari obaviće sve potrebne preglede i posavetovati Vas kako najbolje da negujete svog ljubimca. U veterinarskoj ambulanti brinemo o zdravlju pasa, mački, glodara, ptica, i egzotičnih životinja. Znamo koliko su Vam važni Vaši ljubimci pa se prema njima ophodimo s puno pažnje. Poslovanje veterinarske ambulante zasniva se na prevenciji, dijagnostici i lečenju bolesti kod životinja. Zdravlje Vaših ljubimaca mora biti u sigurnim rukama, pa je jako važno da se pregledi obavljaju na savremenim aparatima, u moderno opremljenim ordinacijama, sa stručnim i iskusnim veterinarima. Sama atmosfera u veterinarskoj ambulanti jako je važna, ljubimci su podložni stresu pa ne stručnost i ne znanje često mogu izazvati neželjene posledice kod Vaših ljubimaca. Savetujemo da pri preuzimanju Vašeg ljubimca, obavite preventivni pregled na kojem će veterinari moći da dijagnostikuju neku od urođenih bolesti, obave vakcinaciju protiv besnila, ili odrade tretman uklanjanja unutrašnjih ili spoljašnjih parazita. Takođe, veterinarska ambulanta brine o zubima Vaših ljubimaca, vrši ekstrakciju zuba, odklanja karijes i vrši poliranje. Ukoliko primetite da je Vaš ljubimac povređen ili Vam se učini da je na začetku neke bolesti, obratite se veterinaru kako bi što brže otklonili simptome i zalečili rane. U veterinarskoj ambulanti Novi Beograd vrši se i kastracija mužjaka i sterilizacija ženki za sprečavanje eventualnih neželjenih trudnoća kod životinja, ali obavljaju se i rizični porođaji carskim rezom. Pored toga, veterinari vrše korekciju noktiju, kandži i kljunova vaših ljubimaca.
U veterinarskoj ambulanti Novi Beograd dobićete sve potrebne informacije i savete kako da na što bolji način negujete i brinete o svom ljubimcu. Kod nas se možete posavetovati o ishrani ljubimaca, o održavanju higijene, i o održavanju zdravlja Vaših ljubimaca. Uspešno rešavamo i sve kožne bolesti kao i bolesti respiratornog trakta, digestivnog trakta, kardiovaskularne bolesti i bolesti urogenitalnog sistema Vaših ljubimaca. Preporučujemo redovne kontrole i pravovremeno lečenje kod veterinara kako bi Vašim ljubimcima što više produžili životni vek. Naši ljubazni veterinari nesebično će podeliti sa Vama svoje iskustvo i dati odgovore na sva Vaša pitanja u vezi sa zdravljem Vašeg ljubimca. Veterinarska ambulanta Novi Beograd nudi kvalitetnu uslugu u oblasti veterinarske medicine, pa možete biti sigurni da je Vaš ljubimac u sigurnim rukama. Zadovoljni klijenti su ujedno i najbolja preporuka i naš pokretač da i u buduće dajemo dobre rezultate u lečenju i prevenciji životinja. Cilj nam je da budućim, a i stalnim klijentima obezbedimo profesionalnu i kompletnu veterinarsku uslugu.

Simultani prevodilac

prevodilac
Simultano prevođenje je nastalo ne tako davno. U današnje vreme, veliki broj institucija funkcionisao bi znatno otežano i usporeno bez simultanog prevođenja. Nakon II svetskog rata, sa napretkom audio opreme pojavila se izvodljivost, a usled pojačanog intenziteta međunarodnih aktivnosti i neophodnost ubrzanog i preciznog prevoda.
Simultano je u nekom smislu najkomplikovanija, ali ako se vrši na pravi način, i najbolja opcija za prevođenje. Tokom ove zahtevne procedure prevodilac neprekidno u isto vreme sluša sadržinu koju će prevesti, na bazi konteksta anticipira predstojeću sadržinu, formira prevod i izgovara ga. Svakako, nije moguće da prevodilac saopšti prevod u istom momentu kada sadržinu izgovara osoba čije se reči prevode. Prevod zaostaje minimalno 2 – 3 sekunde, a može zaostajati i više, na šta utiču jezička struktura i nivo složenosti sadržine. Prevodilac će biti u mogućnosti da mnogo bolje obavi simultani prevod ukoliko unapred dobije materijal štampane forme koji će biti upotrebljen prilikom prevođenja.
Usled zahtevnosti cele procedure i psihičkog opterećenja kojima je simultani prevodilac izložen, u ovom tipu prevođenja mogu se tolerisati greške koje su apsolutno nedozvoljene u drugim prevođenjima. Kako bi se te greške i zaostajanje prevoda sveli na minimum, najčešće se angažuju po dva simultana prevodioca koja naizmenično obavljaju prevod – na svakih 15 minuta do pola sata jedan prevodilac zamenjuje kolegu. Prevodilac je u specijalnoj kabini, u kojoj posredstvom slušalica prati originalni tekst koji u mikrofon izgovara osoba čije se reči prevode. Na bazi rečenične strukture, prevodiocu je dozvoljeno da neznatno preduhitri osobu čije reči prevodi u cilju smanjenja mogućih kasnijih zaostajanja, pri čemu u svoj mikrofon govori prevod koji putem slušalica prate govornici jezika na koji se prevodi.

Oksford, Britanski parlament i Londonska kula

Britanski parlament

Oksford je smešten na ušću dveju reka: Červela i Ajsisa, a na tom ušću izvire reka Temza. Ovo je prvobitno bio saksonski grad i tek od XII veka njegova avgustinska opatija počinje da privlači sve više studenata. Prvi koledži datiraju iz XIII veka, a ostali su građeni od tada, pa sve do XX veka da bi se išlo u korak sa stalno rastućom studentskom populacijom.
Industrija u ovom gradu je doživela procvat kada je izgrađen sistem kanala kojim je Oksford povezan sa centralnim delovima Engleske , a proizvodnja automobila u Kauliju je ozbiljno počela da se razvija 1912. godine. Podela na gospodu i provincijalce je oduvek postojala, a i danas se studenti retko druže sa meštanima. Oksford je očigledno morao postati turistički grad zbog mnoštva građevina i nadaleko čuvenih muzeja koji privlače turiste iz svih krajeva sveta. Nemojte zaboraviti da posetite poznatu natkrivenu pijacu – tradicija je da se ovde na Božić prodaje meso divljači, uglavnom divljih veprova i srndaća.
Koledži su za posetioce otvoreni u tačno određeno vreme i u njima se naplaćuje ulaz, ali u slučaju da su zatvoreni, ima još mnogo šta da se vidi i uradi: možete šetati divnim stazama duž kanala i reka, a letovanje provesti u u vožnji čamcem na vesla, a tu su, između ostalih, Ešmolijanski muzej i Muzej Pit Rivers, likovne galerije i, naravno, stotine restorana, pabova, barova i noćnih klubova. Možete razgledati ovaj istorijski grad i upijati njegovu atmosferu danju, a kada padne veče otići na koncert klasične muzike.
U XI veku na obalama reke Temze, Vestminsterska palata je prvi put sagrađena, po naređenju Edvarda Ispovednika. Ovo je bila jedna od kraljevskih palata u kojoj su svi engleski vladari boravili sve dok nije izbio požar, kada je tadašnji kralj Henri VIII morao da se iseli i od tog vremena je, manje-više, ostala sedište vlade do danas. Stara palata je skoro potpuno uništena u još jednom požaru koji je izbio 1834. godine, pri čemu su samo Vestminsterska dvorana i Kula riznica ostale neoštećene, a rekonstrukcija je bila poverena ser Čarlsu Beriju i Augustusu Velbiju Pjudžinu. Oni su konstruisali veličanstveni neogotički kompleks koji danas vidimo, poznatiji pod nazivom Domovi parlamenta.
Svako ko poželi može da posmatra rad Donjeg i Gornjeg doma, koji su otvoreni za javnost tokom čitave nedelje, u različito doba dana. Sve što treba da uradite je da stanete u red ispred kapije svetog Stefana i, kada prođete strogu kontrolu obezbeđenja, moći ćete da potražite mesto na jednoj od galerija za publiku.
U avgustu i septembru, kada parlament ne zaseda, organizuju se obilasci kompleksa sa vodičem.
Kula svetog Stefana je sagrađena 1858. godine. Svetu je poznata pod imenom Big Ben, mada je ovo zapravo naziv zvona teškog 13 tona koje u njoj odzvanja. Zvuk zvona Big Bena je poznat širom sveta, a sama kula je velika znamenitost Londona i ujedno lako prepoznatljiv orijentir. Engleski parlament se možda najbolje vidi sa južne strane reke, a noću, reflektorima osvetljene kule i njihovi šiljati vrhovi izgledaju posebno romantično.
Londonska kula je počela da se gradi 1078. godine po naređenju Vilijama Osvajača i to se počelo od Bele kule – prve kamene tvrđave u Engleskoj. U ranom XIII veku Henri III je ovde osnovao palatu i mada posle Henrija VII vladari više nisu u njoj boravili, Kula je do danas zadržala status Kraljevske palate.
Ova palata je kroz istoriju bila i dom Kraljevog astronoma, i Državna arhiva, i Kraljevska menažerija, i Kraljevska dvorana za oružje i mačevanje. U njoj se, kao što je poznato, čuva blago kraljevske porodice. Međutim, ne može se osporiti da je slavu uglavnom stekla zbog istorije pisane krvlju, budući da je to bila i tamnica, ali i mesto svirepih mučenja i pogubljenja.
U XIII veku Edvard I je sagradio kulu Bošamp koja je postala tamnica za osuđenike sa visokih položaja i dirljivo je videti brojne poruke uklesane u njene zidove. Osuđenici su dovoženi čamcem niz Temzu i ulazeći u Kulu kroz Kapiju izdajnika odmah bi ugledali Krvavu kulu, koja je tako nazvana 1483. godine, zato što je posle smrti Edvarda IV, Ričard od Glostera iskasapio Edvardova dva sina, kojima je inače bio stric. Od tada ih niko više nije video, a Ričard Gloster je krunisan za kralja i postao Ričard III. Oduvek se pretpostavljalo, mada nikad nije dokazano, da ih je on ubio. Pogubljenja su uglavnom izvršavana na Tauer Hilu pred uzavrelom masom, ali je Zelena kula bila očevidac smrti sedam slavnih istorijskih ličnosti, među kojima su i dve žene Henrija VIII.
Članovi Kraljevske garde, odeveni u tjudorovsku odeću, poznati i kao Bifiteri, stražare ispred kule, kao što su činili još davne 1485. godine. Jedan od njih,”gospodar gavranova”, odgovoran je za Kulu sa gavranovima. Legenda kaže da će se kraljevstvo raspasti ako gavranovi napuste kulu – zato su im krila skraćena.