Oksford, Britanski parlament i Londonska kula

Britanski parlament

Oksford je smešten na ušću dveju reka: Červela i Ajsisa, a na tom ušću izvire reka Temza. Ovo je prvobitno bio saksonski grad i tek od XII veka njegova avgustinska opatija počinje da privlači sve više studenata. Prvi koledži datiraju iz XIII veka, a ostali su građeni od tada, pa sve do XX veka da bi se išlo u korak sa stalno rastućom studentskom populacijom.
Industrija u ovom gradu je doživela procvat kada je izgrađen sistem kanala kojim je Oksford povezan sa centralnim delovima Engleske , a proizvodnja automobila u Kauliju je ozbiljno počela da se razvija 1912. godine. Podela na gospodu i provincijalce je oduvek postojala, a i danas se studenti retko druže sa meštanima. Oksford je očigledno morao postati turistički grad zbog mnoštva građevina i nadaleko čuvenih muzeja koji privlače turiste iz svih krajeva sveta. Nemojte zaboraviti da posetite poznatu natkrivenu pijacu – tradicija je da se ovde na Božić prodaje meso divljači, uglavnom divljih veprova i srndaća.
Koledži su za posetioce otvoreni u tačno određeno vreme i u njima se naplaćuje ulaz, ali u slučaju da su zatvoreni, ima još mnogo šta da se vidi i uradi: možete šetati divnim stazama duž kanala i reka, a letovanje provesti u u vožnji čamcem na vesla, a tu su, između ostalih, Ešmolijanski muzej i Muzej Pit Rivers, likovne galerije i, naravno, stotine restorana, pabova, barova i noćnih klubova. Možete razgledati ovaj istorijski grad i upijati njegovu atmosferu danju, a kada padne veče otići na koncert klasične muzike.
U XI veku na obalama reke Temze, Vestminsterska palata je prvi put sagrađena, po naređenju Edvarda Ispovednika. Ovo je bila jedna od kraljevskih palata u kojoj su svi engleski vladari boravili sve dok nije izbio požar, kada je tadašnji kralj Henri VIII morao da se iseli i od tog vremena je, manje-više, ostala sedište vlade do danas. Stara palata je skoro potpuno uništena u još jednom požaru koji je izbio 1834. godine, pri čemu su samo Vestminsterska dvorana i Kula riznica ostale neoštećene, a rekonstrukcija je bila poverena ser Čarlsu Beriju i Augustusu Velbiju Pjudžinu. Oni su konstruisali veličanstveni neogotički kompleks koji danas vidimo, poznatiji pod nazivom Domovi parlamenta.
Svako ko poželi može da posmatra rad Donjeg i Gornjeg doma, koji su otvoreni za javnost tokom čitave nedelje, u različito doba dana. Sve što treba da uradite je da stanete u red ispred kapije svetog Stefana i, kada prođete strogu kontrolu obezbeđenja, moći ćete da potražite mesto na jednoj od galerija za publiku.
U avgustu i septembru, kada parlament ne zaseda, organizuju se obilasci kompleksa sa vodičem.
Kula svetog Stefana je sagrađena 1858. godine. Svetu je poznata pod imenom Big Ben, mada je ovo zapravo naziv zvona teškog 13 tona koje u njoj odzvanja. Zvuk zvona Big Bena je poznat širom sveta, a sama kula je velika znamenitost Londona i ujedno lako prepoznatljiv orijentir. Engleski parlament se možda najbolje vidi sa južne strane reke, a noću, reflektorima osvetljene kule i njihovi šiljati vrhovi izgledaju posebno romantično.
Londonska kula je počela da se gradi 1078. godine po naređenju Vilijama Osvajača i to se počelo od Bele kule – prve kamene tvrđave u Engleskoj. U ranom XIII veku Henri III je ovde osnovao palatu i mada posle Henrija VII vladari više nisu u njoj boravili, Kula je do danas zadržala status Kraljevske palate.
Ova palata je kroz istoriju bila i dom Kraljevog astronoma, i Državna arhiva, i Kraljevska menažerija, i Kraljevska dvorana za oružje i mačevanje. U njoj se, kao što je poznato, čuva blago kraljevske porodice. Međutim, ne može se osporiti da je slavu uglavnom stekla zbog istorije pisane krvlju, budući da je to bila i tamnica, ali i mesto svirepih mučenja i pogubljenja.
U XIII veku Edvard I je sagradio kulu Bošamp koja je postala tamnica za osuđenike sa visokih položaja i dirljivo je videti brojne poruke uklesane u njene zidove. Osuđenici su dovoženi čamcem niz Temzu i ulazeći u Kulu kroz Kapiju izdajnika odmah bi ugledali Krvavu kulu, koja je tako nazvana 1483. godine, zato što je posle smrti Edvarda IV, Ričard od Glostera iskasapio Edvardova dva sina, kojima je inače bio stric. Od tada ih niko više nije video, a Ričard Gloster je krunisan za kralja i postao Ričard III. Oduvek se pretpostavljalo, mada nikad nije dokazano, da ih je on ubio. Pogubljenja su uglavnom izvršavana na Tauer Hilu pred uzavrelom masom, ali je Zelena kula bila očevidac smrti sedam slavnih istorijskih ličnosti, među kojima su i dve žene Henrija VIII.
Članovi Kraljevske garde, odeveni u tjudorovsku odeću, poznati i kao Bifiteri, stražare ispred kule, kao što su činili još davne 1485. godine. Jedan od njih,”gospodar gavranova”, odgovoran je za Kulu sa gavranovima. Legenda kaže da će se kraljevstvo raspasti ako gavranovi napuste kulu – zato su im krila skraćena.