Simultani prevodilac

prevodilac
Simultano prevođenje je nastalo ne tako davno. U današnje vreme, veliki broj institucija funkcionisao bi znatno otežano i usporeno bez simultanog prevođenja. Nakon II svetskog rata, sa napretkom audio opreme pojavila se izvodljivost, a usled pojačanog intenziteta međunarodnih aktivnosti i neophodnost ubrzanog i preciznog prevoda.
Simultano je u nekom smislu najkomplikovanija, ali ako se vrši na pravi način, i najbolja opcija za prevođenje. Tokom ove zahtevne procedure prevodilac neprekidno u isto vreme sluša sadržinu koju će prevesti, na bazi konteksta anticipira predstojeću sadržinu, formira prevod i izgovara ga. Svakako, nije moguće da prevodilac saopšti prevod u istom momentu kada sadržinu izgovara osoba čije se reči prevode. Prevod zaostaje minimalno 2 – 3 sekunde, a može zaostajati i više, na šta utiču jezička struktura i nivo složenosti sadržine. Prevodilac će biti u mogućnosti da mnogo bolje obavi simultani prevod ukoliko unapred dobije materijal štampane forme koji će biti upotrebljen prilikom prevođenja.
Usled zahtevnosti cele procedure i psihičkog opterećenja kojima je simultani prevodilac izložen, u ovom tipu prevođenja mogu se tolerisati greške koje su apsolutno nedozvoljene u drugim prevođenjima. Kako bi se te greške i zaostajanje prevoda sveli na minimum, najčešće se angažuju po dva simultana prevodioca koja naizmenično obavljaju prevod – na svakih 15 minuta do pola sata jedan prevodilac zamenjuje kolegu. Prevodilac je u specijalnoj kabini, u kojoj posredstvom slušalica prati originalni tekst koji u mikrofon izgovara osoba čije se reči prevode. Na bazi rečenične strukture, prevodiocu je dozvoljeno da neznatno preduhitri osobu čije reči prevodi u cilju smanjenja mogućih kasnijih zaostajanja, pri čemu u svoj mikrofon govori prevod koji putem slušalica prate govornici jezika na koji se prevodi.